Piše: Boris Toljaga YU7MW
Takmičari: Bogdan Stepanov YU5BOX, Stefan Antonić YU5STA, Aleksandar Tabački YU7SAT, Dimitrije Radonjić – Veči YU4PKD
Moralista: Boris Toljaga YU7MW
Ovo je prvi put nakon mnogo godina da idem na neko ARG takmičenje – naravno više kao pasivni posmatrač, a ne kao takmičar. Kada sam bio klinac ARG mi je bio iznimno zanimljiv, ali klub gdje sam položio klasu nije imao ARG sekciju ili je imao, ali nije bila aktivna, a oprema negdje pod ključem. Jednom prilikom je naš „elmer“ Zvonko 9A2OZ dogovorio da se ide, kao neka proba takmičenja, u lokalni šumarak, međutim proljetno, promjenjivo vrijeme je uslovilo da je Zvonko naprasno odustao od toga i samo nam javio da nema ništa od ARG-a. Našem razočarenju nije bilo kraja i vjerovatno od tada imam neku „ravnodušnost“ prema ARG-u.
Krenuli smo te subote ujutro u 6,30 i do otprilike 7,00h pokupio sve takmičare. Vesela ekipa osim Bogdana BOX-a koji je bio neispavan zbog maturanske večeri te noći je krenula ka Bačkom Monoštoru. Usput smo stali u Kuli u neki lokalni kafić usput na kafu (Bogdan tražio da stanemo jer će inače zaspati 🙂
Stižemo tačno na vreme kada se otvara takmičenje u centru sela, gde dominira sa zgrade klupski, pokidani Cubical Quad kluba YU7BCP (šteta, CQ antena izgleda prilično moćno) i kako izlazimo iz auta tako kreće oblak komaraca na nas. Ovakav napad komaraca nisam nikada doživio, otprilike kada stojiš na suncu napada te jedno desetak komada, ako samo, slučajno uđeš u sjenku drveta kreće napad krvopija. Neko je komentarisao „kako neće da posisaju salo, nego krv… pustio bi ih sve na sebe“ reče simpatični debeljuca. Naravno, znao sam da Gomex ima prodavnicu u Bačkom Monoštoru i brže bolje sam pohitao tamo da kupim neko sredstvo protiv komaraca i našao Autan sprej (sve pohvale komercijali Gomex-a na odabranom asortimanu :)))))
Drugi problem je bila velika vrućina i vlaga tog dana, ali malo po malo navikli smo se. Takmičarima je bilo malko teže 🙂 jer su morali da trče po velikoj vrućini i da se bore sa komarcima. Takmičenje je počelo u 10h i po planu grupe su startovale. Bilo je preko 50 takmičara po mojoj procjeni i tražilo se 5 lisica. Cilj je bio u Lovačkom domu nedaleko od centra sela.
Slike 1 i 2: Bački Monoštor ARG – na startu
Malo o Bačkom Monoštoru:
U razgovoru sa lokalcima saznao sam da se u Bački Monoštor može doći samo preko mosta, tj. mjesto je jedna velika ada i raj je za ribolovce jer je prepun ritova. Samo selo izgleda kao nekada ravničarska sela kojih se sjećam iz ranog djetinjstva, sa velikim, starim drvećem u glavnoj ulici. Šteta je što nema većih ulaganja u neki vid turizma jer selo sa onim starim kućama izgleda prilično lijepo, a i stanovnici su jako ljubazni. Čudan akcenat sam pripisao mađarima, međutim kasnije sam saznao da je selo naseljeno u stvari Bunjevcima čiji govor je vrlo simpatično – rastegljiv, a u isto vrijeme se čini da „pjevaju“ dok pričaju.
Da se vratimo na ARG… Cilj je bio u Lovačkom domu, a naši takmičari su ovaj put pokazali slabiji rezultat, tj koliko sam vidio, pronašli smo malo stanica. Čak je i stari ARG-aš Dragan Borković imao problema da pronađe skrivene „lisice“, pa i čestitao Saši YT3H na dobrom skrivanju predajnika. No, kako mi obično idemo na ova takmičenja, najviše zarad druženja i da se vidimo sa ostalim amaterima, ali i da nešto naučimo novo, nisam mnogo pažnje pridavao slabijim rezultatima. Bitno je bilo da se „deca druže“, tako je Dimitrije odmah pronašao svoju simpatiju i sa njima veselo komentarisao telefone, aplikacije, kamere itd. 🙂
Nakon proglašenja pobjednika i slikanja uslijedio je najbolji dio (po meni), a to je ručak, tj. moja stara to zove „pileći paprikaš na riblji način“, vrsta jela koja se pravi u ovome dijelu sliva dunava, a može da se pravi i od ribe i nekog drugog mesa – ovaj put piletina. Fora je da bude „krv“ crven, sa kvalitetnom lokalnom autohtonom paprikom, ali obavezno zaljućen. Kuvari se nisu obazirali na to da li neko jede ili ne jede ljuto jer ovo jelo ako nije malo ljutkasto po meni i ne valja :). Jednostavno rečeno ova bunjevačko-mađarska kombinacija kulinarskog nasljeđa je onako, baš po mojem ukusu (opet sjećanje na djetinjstvo kada su se često kuvali ovakvi kotlići, a komšije se družile i pijuckale špricer).
Slike 3-7 – takmičari YU7AOP
Slika 8: Džimi YU1ED – nekadašnji član kluba YU7AOP
Organizacija takmičenja je bila dobra i sve je proteklo onako kako treba. Sve čestitke ekipi YU7KMN na organizaciji. Povratak u Zrenjanin je bio oko 18h.
Plasman:
Dimitrije Radonjić – Veči, M16, 9. mesto
Aleksandar Tabački, M19, 9 mesto
Bogdan Stepanov, M19, 10 mesto
Stefan Antonić, M19, 11 mesto
Leave a Reply