Piše: Boris Toljaga YU7MW
Taj vikend 17/18, novembar 2018 bi se na hrvatski jezik dao prevesti kao “studeni studeni”, tj
na srpski “hladni novembar”. Čak je postojala dobra volja i namera da se podigne u klubu te
subote 3 el za 14 mhz, ali nije mogao Miša Spajdermen, ali i da je mogao po tom vetru bi to
bila nemoguća misija. Doduše ni ja nisam mogao jer mi se najavio tast Laza da će doći sa
opremom da zavarimo kapiju koja mi se kod kuće pod teretom godina srušila, tj istrulila. Da
ne dužim mnogo te subote smo radili po onom vetru od 9 ujutro do 14h popodne, jer tako
“bezvezan” posao se oteo i moralo se prići drugom strategijom. Kako me pošteno za tih par
sati vetar išibao, počeo sam da brinem, ako tako nastavi sutra smo kod Neše nadrljali, jer ako
u gradu vetar ovako duva, tamo je najmanje duplo tako.
Nebo se ipak smilovalo te nedelje i nije bilo ni kiše niti vetra, naravno bilo je hladno ili smo
mi navikli na prethodnih par meseci sa temperaturom preko dana u proseku 20C, teško
podnosili dolazak prave zime.
Bora YU7LB i ja smo se dogovorili da nas “kursadžija” Mile pokupi na Zelenom polju, pojačan
Jovanom i Borisavom i vesela grupa je krenula prema Nešinoj lokaciji koja se nalazi na putu
za Beograd.
Kada smo stigli, prvi su nam pritrčali domaćini – žuti i crni (kao i sok, uostalom…) Nešini
“vjerni psi” :), pa tek onda Neša glavom i bradom, u pravom smislu reči :).
Kada smo popili kafu – (meni prva), počeli smo sa radom tj. pripremom da ponovo spustimo
stub – otud i ono u naslovu “History repeating”, jer za one koji ne znaju pre nekih mesec
dana je montirana čuvena vertikalka na stub, ali je iz nekog razlog zatajila tj. ostala da “visi”
kako bi se reklo u amaterskom slengu, jednostavno je izgubila kontakt pa se desio ovaj
“svojevrsni” Deja Vu, ubrzo nakon podizanja stuba.
Ne znam zašto Nešo nije hteo da se neko popne i jednostavno odvrne PL konektor da
proverimo na taj način da nije nešto do konektora nego je insistirao da se komplet stub
spušta što je posao za otprilike 6 jakih, ali ne baš glupih ljudi, tj. ne moraju biti baš mnogo
pametni, ali ne mogu biti ni tupani :), pretpostavljam da je Nešo sumnjao da je problem
negde u anteni.
Kada smo spustili stub bez nekih većih problema (Jovan i Borisav su bili operateri na
lengerima) odmah je ustanovljeno da je PL-259 konektor potpuno izgubio kontakt na
“vrućem” kraju. Neša je odmah zamenio pripremljeni kabel, a Bora YU7LB je ponovo
namontirao, vrlo profesionalno provukao kablove i fiksirao ih izolirkom da ne “landaraju” na
vetru koji ovde nije tako ugodan veći deo godine.
Podešavanje antene sa analajzerom i vraćanje stuba je za nas bio “mačiji kašalj”, a Bora
YU7LB je opet “briljirao” montiravši lengere i zatege stuba, dok se Neša YU7SMN za to vreme
bavio pripremom roštilja i palenjem drva za roštilj ručnim brenerom (glad ne bira) :).
A nije se samo antena postavljala… komšinica Cica je videvši da je kod Neše vesela ekipa
zamolila da pomognemo da izvadimo pumpe iz Begeja kojima se zalivaju bašte. Ne samo da
se Cicina pumpa izvukla iz Begeja, već i Nešina, a za to vreme je Jovan započeo sa pečenjem
kobaja na roštilju.
Mora se reći da je ekipa koja je prvi put kod Neše odlično odradila posao (Bora YU7LB i ja
YU7MW smo tu, takoreći na svom terenu), poseban štimung je davao Mile/Zoran iz Perleza
koji je pričao kao navijen, ispaljujući otprilike po slobodnoj proceni 200 reči u minutu.
Između ostalog smo saznali da svi u Perlezu imaju dva imena, pravo i neko nadenuto, a
razlozi su mnogobrojni. Meni najzanimljivi je bio da npr. kada državni organi nekoga u
Perlezu traže zbog nečega, traže ga po pravom imenu, pa npr. dođu i pitaju “Da li tu stanuje
Mile?”, a Perležani kažu, “ta, nema tu nikakvog Mileta, tu je Zoran” i na taj način
“zamaskiraju tragove” :).
Šta reći za kobaje i slaninu na roštilju, “vatrenu vodu” – više vrsta i razgovore o amaterisanju
i svemu ostalom? Ovo je bio najbolji deo, ali to neću da pišem, oni koji nisu bili su prilično
propustili 🙂
Kod tih amaterskih priča postoji jedan zanimljiv efekat, ako je neko primetio kada skupina
mladića priča nešto, teme su ribe, pivo itd, ekipa srednjih godina kako će sušiti ove godine 50
pari kobasica i 5 tabli slanine, a neka matora ekipa o nekoj temi od “Kulina-bana”, a kod
radio-amatera kao u ovom slučaju kod Neše, raznolike generacije od mlađih-srednjih,
starijih-srednjih pa do najstarijih – radio-amaterska priča je bila ista, pričana sa istim žarom i
nikome dosadna… kao i obično, slike govore najviše…
73 do nove akcije
Zrenjanin 20. novembar 2018.
Leave a Reply